Search

CiklOOnako

Lagana kadenca o biciklizmu. Onako. Iz fotelje.

Ne znam da vozim

Priznajem, ne znam da vozim dobro, nemam nikakvu opremuCondor sa efektima 1 (30 godina star Condor drumaš i 7 godina star Capriolo Adrenalin), nemam desetine i stotine hiljada km u nogama i nisam nikad vozio brže od 27 km/h. Ako držim 22 km/h duže od 15-20 minuta, zreo sam za reanimaciju. Nikad nisam u cugu vozio duže od 53 km. Nisam popeo ni jedno brdo (ako se ne računa ovaj nadvožnjak kod sportskog koji me čeka na početku i kraju svake gradske vožnje). Jedva sam našao kacigu u koju mogu da uguram glavu, stoji mi ko da sam je ukrao od nekog deteta. Nemam klipsove, samo obične pedale. Biciklističake mi stoje kao da sam neki freak u porniću C produkcije. Na početku svake vožnje prvo odvrnem muziku na mobilnom i glavni mi je cilj da od opreme nabavim neke dobre zvučnike za bicikl.

condor i ja copy

Imam 130kg, dijabetes, očajne zglobove i ne-tako-dobro-srce.

Ali, biciklizam mi je, kao što obično biva – sasvim slučajno, spasio život. Doslovno.

 

I zato ga volim i pratim sve što mogu da vidim na TV i pročitam na netu. Kako osim svih navedenih mana imam i nešto mozga, vremenom sam stekao određeno znanje i mogućnost da bar donekle razumem ono što se dešava za vreme i oko biciklističkih trka. Odrastao u zemlji u kojoj se svako rađa kao već formirani fudbalski selektor, stručnjak za košarku i svetsku ekonomiju, politiku i istoriju, prosto sam stvoren da budem stručnjak za biciklizam.

Iz fotelje.

Pa ko voli da priča i komentariše na ovu temu, izvolite, ima dovoljno soka od nane, kafe, praznih fotelja ispred TV-a, jedan tabure i nekoliko hoklica ;).

Peca na biciklu 4

Biciklista iz fotelje.

Advertisements
Featured post

Bergen, par crta za kraj

Lako je biti general posle bitke. Kažu tako, ne znam. Verovatno je lako kad si general vojske koja je pobedila, pa čak iako ne znaš kako ste do pobede došli, nije važno, pobeda je tu i sve je OK.

Ali, kako sebi i vojsci objasniti poraz kad ste bili ubeđeni da je pobeda vaša?

Sagan je već bio u istoriji, upisao je još jedan red ispod svog imena. Sagan JE istorija. O njemu se pisalo, piše se i pisaće se na dugačko i na široko i u ovom tekstu ga više neću pominjati. Nije o njemu. Ovo je tekst o svima drugima.

World Championships - Mens Road Race

Pobednik može biti samo jedan, svetski prvak je samo jedan i od onih 196 vozača koji su juče krenuli sa starta samo jedan će nositi majcu sa bojama olimpijskih krugova naredna 364 dana. Mnogi od takmičara su bili presrećni što su uopšte tu i verovatno bili realno svesni da su im šanse minimalne ili ne postoje. Mnogi su bili svesni i da neće završiti trku.  Ali, bilo je i onih koji su realno, opravdano ili ne, sa starta krenuli sa velikim šansama da budu prvi. Zajedno sa njima, na stazu dugu 276 km su izašla nadanja, navijačke strasti i često nerealni ali uvek prisutan sportski patriotizam. Ovo je tekst o njima.

Kada se pojavila startna lista, čak i u nezvaničnoj formi, (sa širim spiskovima vozača), videlo se da neka imena odskaču. Neka više, neka manje, ali spisak što glavnih, što pritajenih favorita je bio impozantan. Barem onaj koji sam sebi napravio.

I zato je (neprijatno) iznenađenje i loš rezultat nekih sa spiska bio inicijator za pisanje ovog teksta.

bergen 4

Prvo oni koji nisu razočarali – Kristoff i Matthews. Kažu da su najkiselija mesta 2. i 3. na podijumu, ali biti drugi i treći na svetu u bilo čemu, sigurno nije za podsmeh ni za tugovanje. To je veliki uspeh. Verovatno je onih 100.000 prisutnih na cilju trke s tužnim uzdahom dočekalo objavu da je njihov Kristof drugi, ali mogu biti s punim pravom ponosni – njihova zemlja je organizovala jedno od najlepših SP u biciklizmu, organizacija je bila perfektna, prenosi (osim onih nesrećnih par minuta pred kraj glavne trke) su bili bez greške, publika uvek prisutna i fantastična,… Drugo mesto Kristoffa je samo šlag na ovoj prelepoj torti. Nije ona trešnjica na vrhu šlaga, ali je i šlag sasvim OK 🙂 Lično, pre sam očekivao Bossa na tom mestu, ali je Kristoff tu gde jeste i zaslužuje sve čestitke.

Bling je imao fantastičnu sezonu, Zelena majca na TDF, zlatna medalja na timskom hronometru i bronzana na glavnoj trci – to mnogi jaki vozači neće doživeti za celu karijeru. Verujem da mu je dosadilo da stalno Saganu gleda u leđa i da jedva čeka da i sam obuče tu majcu svetskog prvaka, ali sudeći po profilu staze za prvenstvo 2018. u Insbruku, moraće da sačeka bar još dve godine.

Ako je bilo sumnje kakav je i koliko stvarno jak Mateo Trentin, mislim da je juče pokazao. Bilo je nekih prozivanja nakon Vuelte da nije imao jaku konkurenciju i da su zbog toga one 4 pobede manje vredne, ali je juče pokazao da je Orica dobro tipovala na njega kad je donela odluku da ga dovede kao glavnog vozača za prolećne klasike. Jučerašnja staza je bila sve samo ne “ravna sprinterska” i na takvoj stazi je Trentin bio četvrti. Sam kaže da je bio svestan da ne može da sustigne Kristoffa i Sagana u finišu, ali da je zakasnio sa kretnjom za Blingom i da ga je to koštalo bronzane medalje.

Mogao bih da u ovom delu pomenem još desetak vozača koji su na ovaj ili onaj način opravdali svoje učešće u jučerašnjoj trci, ali bi ovaj tekst onda bio predugačak (i ovako je, po merilima današnje brzočitalačke publike 🙂 )

Od koga sam očekivao (mnogo) više?

Road World Championships 2017, Men's Elite ITT: Roglic

Slovenci. Postali su značajna nacija u svetu biciklizma, pobede Rogliča na GT i srebro na individualnom TT, pobeda Mohoriča na Vuelti, odlična sezona Mezgeca,… sve je to govorilo u prilog tome da bi mogli da naprave neki dobar rezultat na drumskoj trci. Nekako sam očekivao da Mohorič napadne 2-3 kruga pre kraja, već je to radio i tako osvojio titulu svetskog šampiona U23 2013 i juniore 2012. A ako zataji Matej, da će Luka Mezgec u finišu ući bar u prvih 10. Ali, nije se dogodilo, najbolji je bio Pibernik na 42. mestu. Ništa, drugi put.

bergen 3

Slična očekivanja sam imao i od ekipe Kolumbije. Gaviria + Uran su mi kao i kod Slovenaca bili favoriti za sprint/kasni beg.  Ali, Urana nigde nije bilo, a napad Gavirie je usledio prerano i na pogrešnom mestu, pa ga je grupa dostigla i za sam sprint mu nije ostalo dovoljno snage. 8. mesto nije loše za nekoga ko je više sprinter nego “klasičar” nakon ovako duge i iscrpljujuće staze, ali kako sam Fernando kaže, platio je ceh neiskustvu i mora da iz ove trke nauči da li, kako i kad napasti. (Btw, i dalje ne razumem šta je na trci tražio Quintana, nit je pomagao, nit je bio ikakav konkurent za plasman, na kraju je DNF :/)

bergen 5

Francuzi. Ni sam nisam siguran da li da ih stavim u razočarenja ili “mogli su malo bolje”, ali jedno je sigurno, od samog objavljivanja spiska, videlo se da idu na Alaphilippa. Ali, izgleda da su tokom čitanja staze, prevideli jedan mali deo – od samog objavljivanja, bilo je dosta poređenja ove staze sa završetkom rute Milan – San Remo. Ali, Salmon Hill nije Poggio (iako je bio tragičan za veliki deo pelotona u poslednjem krugu). I što je još važnije, sa vrha brda se ne sjuriš niz serpentine pa u cilj, već ima još skoro 2 km ravnog puta. E ta ravnica je “ubila” Alaphilippa i Moscrona, ostatak pelotona ih je relativno lako dostigao i 10. mesto se na kraju može smatrati uspehom.

bergen 2

Italijani. Iako je Mateo Trentin osvetlao obraz naciji, moram da ih pomenem zbog bruke koju im je doneo Moscron (diskvalifikovan zbog šlepanja). Takodje se ni Colbrelli ni Viviani nisu nešto proslavili, tačnije, nisu se ni videli. De Marchi standardno, ode u beg pa šta bude, bude, a Diego Ulissi posle pobede u Montrealu, potpuno odsutan.

bergen 1

Holanđani. Prepuni iskustva na ovakvim stazama, nisu poveli Groenewegena već su se uzdali u proverene “klasičare”. I prilično su se dobro držali, najveći deo trke. Lars Boom vozi kao preporođen po odlasku iz Astane, jedan deo trke se činilo da može da dođe do zlata, ali je u prevelikoj želji pregoreo. Na kraju, 104. mesto sa više od 7 min zaostatka. Za ovu naciju, u ovakvom sastavu, 23. i 24. mesto Terpstre i Domulana je sigurno premalo. Očkivao sam bar jednog narandžastog u prvih 10. Mollema? I on je bio tamo?

bergen 0Za kraj, najveće razočarenje, ekpia Belgije. Kad su objavili spisak, verovatno nije bilo nikoga ko bi pomislio da ovakva ekipa neće uzeti ni jednu medalju. Bez ikakve duboke analize, među onih 9 imena videlo se da bar tri ili četiri mogu da budu svetski šampioni. Kad bi se baš igrali velikih stručnjaka, možda bi našli i svih 6 potencijalnih šampiona. Verovatno je ceo bici svet očekivao da kontrolišu trku a da u poslednjoj trećini trke ispaljuju napad za napadom i tako istroše sve potencijalne konkurente.

Prvi deo “plana” smo videli, dugo su bili na vrhu pelotona (zajedno sa Česima?), Vermote je jedno vreme jakim tempom razvlačio peloton sve dok u jednoj krivini nije proklizao i pao. Tim Wellens je uradio ono što inače radi na trkama, krenuo u beg dosta jakog sastava, ali se znalo da neće on biti taj koji završava trku, staza je bila previše “ravna” za njega. Dylan Teuns je mlad i voli strmije i duže uspone i od njega se nije očekivalo da napravi nešto veliko (on će biti glavni džoker za Insbruk). Benoot je radnik, ali i sam zna da ode u beg. A ostali? Keukeleirea, Naesena i Stuyvena skoro da nismo ni videli. Poslednje brdo su prešli samo GVA i Gilbert, bez da je Belgija i jednom ozbiljno zapretila ostatku pelotona.

bergen 7

A i taj prelaz se završio, onako. Veće su 5. i 7. mesto Swifta (GB) i Albasinija (CH) nego 6. mesto Van Avermaeta. Malo je to. Za onakav sastav i onakvu silu koja je izašla na start, premalo.

I sad mogu da se “ti mene serdare, ja tebe vojvodo” časte komplimentima i zahvaljuju se jedni drugima na “pomoći”, ali od sinoć se po mrežama mogu pročitati komentari koji izražavaju sumnju u to da su neki vozači odabrali da voze slabije, samo da u finišu ne pomognu svojim “kapitenima”. Ali o tome, možda nekom drugom prilikom.

Doviđenja Bergen, jedan među milion bisera ove lepe planete, ako ikako budem mogao da te bar posetim, neću propustiti priliku.

bergen10

A ljubitelji biciklizma, par dana odmora pa Toskana, Lombardija, Turska,… još samo 38 trka do kraja godine, biće uzbuđenja još 🙂

 

Srdačan pozdrav iz fotelje 🙂

 

Agresivna borbenost animacije

Kad na nultom kilometru sudija mahne zastavom i njegova kola polete napred, za njima krene šarena gomila pelotona, “190 i kusur” vozača u svim mogućim bojama. Vrlo brzo, primetimo vodeću žutu koja je uvek tu pri vrhu, napadnu tačkastu, organik zelenu i nežno belu. Boje statusa, boje za one koji do tog trenutka vode u određenim kategorijama. Ali, u svem tom šarenilu, promakne malo crveno parčence platna sa belim brojem na sredini. Orden trenutka, crvena medalja za heroja.

broj

I dok ispred pelotona neki drugi vozači pokušavaju da se odvoje i odu u beg, jučerašnji heroj može da na miru uživa u vožnji do kraja etape. Često nema ni snage za nešto više, iscrpljen celodnevnom, ponekad samotnom, vožnjom od juče.

“Crveni broj” oznaka koja se dodeljuje “najborbenijem” vozaču etape, počast koja se uglavnom nosi samo jedan dan, jer već narednog dana neki drugi heroji voze sami na vetru, suncu, kiši, nezaštićeni gomilom. Na kraju velike predstave, podele se majice počasnih boja prvacima po kategorijama ali i jedno malo parče tkanine “najborbenijem” vozaču cele trke.

broj2

Ove, 2017, ta čast je pripala vozaču Sunweba, Warrenu Barguilu.

U stvari, na ovom mestu počinje ovaj tekst.

Kao da tokom cele trke nije bilo dovoljno odluka koje su provocirale beskonačne diskusije po internetu (neke od njih i dalje traju) i ova nominacija je izazvala (i još uvek izaziva) oprečna mišljenja.

Malo o ovoj nagradi – prvi put je uvedena 1952. i u početku je dodeljivana samo najborbenijim vozačima po etapama. 1956. je po prvi put dodeljena i kao nagrada za najborbenijeg vozača cele trke (André Darrigade). Ne znam po kojim su kriterijumima tada dodeljivani “crveni brojevi”, ali danas se dodeljuju za “made the greatest effort and who demonstrated the best qualities of sportsmanship”. Ne bih da svojim samoukim engleskim narušim neki bitni detalj ove definicije, pa je navodim u originalu. Ali kako god je preveli, ona je ipak prilično neodređena i podložna vrlo ličnim interpretacijama.

Zbog toga je možda i najteže u ovoj kategoriji doneti odluku o tome ko je NAJ, jer za razliku od vremena koje se meri satima, minutima i sekundima ili poenima koji se jednostavno sabiraju, ovde nema ničeg egzaktnog, ničeg što bi se moglo odmeriti jasno definisanom jedinicom mere i time dobiti neprikosnoveni dobitnik.

A gde nema jasne granice, otvorena su vrata za nesporazume.

Tako se i ove godine desilo da je veliki deo bici javnosti zatečen odlukom da je Barguil dobio crveni broj za celu trku, a ne Thomas De Gendt (Lotto Soudal). Čak je i sam De Gendt u nekoliko navrata komentarisao ovu odluku, prvo sa mnogo gorčine i jeda, kasnije malo mirnijim tonom. Barguil se nije nešto posebno oglašavao.

Čemu tolika prašina oko ove odluke?

degent2

De Gendt je tokom TDF2017 bio često u begu. Tačnije, najviše. Monstruozno najviše. Napravio je 1280 km (više od 30% celokupne dužine trke) u begu. Ako se u obzir uzmu i dve etape u kojima je za dobrobit tima vukao na početku pelotona, verovatno je napravio više od 1400-1500 km vozeći u begu ili na vrhu pelotona (gde je vozač najizloženiji i troši najviše snage).

Podvig za legendu. Za spomenik. Za da uđe u lektiru. Za medalju.

barguil3

Barguil. Kad se dočepao tačkaste majice, učinio je apsolutno sve moguće da je zadrži. Osim jedne etape, jurio je sve prolazne ciljeve. I ne samo to, skoro na svakoj brdskoj etapi je kidisao na pobedu. Ali bukvalno. Dok su se glavni konkurenti za GC merkali (i samo čekali da neko drugi povuče) dotle je Barguil izletao u kasne brdske begove i jurio pobedu. Neverovatnom snagom i upornošću je ignorisao sve “velike” i vozio svoj agresivni ritam uzbrdo. Dva puta je uspeo, a jednom mu je etapa izmakla za par cm u sprint-finišu sa Uranom.

Ako su ovo bila dva glavna konkurenta za crveni broj, prilično je jasno da su se istakli potpuno različitim podvizima. Kad premotamo celu trku i pogledamo sve heroje, blistave momente i podvige, možemo se zapitati i da li su ova dva vozača bili jedini pravi konkurenti za ovu nagradu.

Da probamo ponovo – De Gendt. Nema nikakve sumnje da je napravio najveću kilometražu u begovima i pitanje je da li će ga neko u skorije vreme preteći.

Ali…

Išao je sa begovima od 5-6 vozača ali i sa 20+ vozača. Iako je na kraju, uglavnom par kilometara, ostajao sam, bilo je i smena i zavetrina. Ne kao kad si u srcu grupe okružen gomilom drugih, ali ipak mnogo više i lakše nego kad je u begu bio je Van Keirsbulck (WGG) koji je celu 4. etapu vozio sam, skoro 200 km. Kako reče jedan od njegovih suvozača, kao nagradu je dobio crveni broj i privilegiju da celu noć povraća od napora.

beg2

Da li je pobedio neku etapu? Bilo je pobednika iz bega (Mollema, Boason Hagen, Calmejane) na svim tipovima etapa. Calmejane je uz svoju pobedu dodao i mnogo drame, jurnjava 1:1, grčevi pred kraj etape,.. uz sve to je i na dve etape (3. i 8.) dobijao crveni broj.

Da li je nekad bio bar blizu pobede? Kao Bodnar u 10. etapi kad su ga uhvatili na oko 250 m od cilja?

Da li nas je naterao da skočimo i navijamo? Kao kad je Contador napadao dok je mogao i imao bar mrvu snage. Nagrađen je crvenim brojem na 12. i 17. etapi i mada nije došao po takvu nagradu, ipak je i to priznanje za starog borca.

beg1

Da li ćemo pamtiti i jedan od njegovih begova po nečemu. Kao npr. Uranovu vožnju i pobedu u jednoj brzini?

Ne.

Za svih tih 1280 km bega, koliko je puta dobio crveni broj – jednom, etapa 13.

Barguil. Lep broj pobeda na etapama (dve) ali su neki drugi vozači ostvarili veći broj pobeda (Kittel, 5). Borio se za poene na prolaznim ciljevima (pa šta? isto je radio i Matthews na prolaznim ciljevima za zelenu majcu, pa čak jednom sprintao i samog De Gendta da mu ukrade bar malo bodova i pomogne Barguilu da osvoji tačkastu). Osvojio tačkastu majcu? I drugi su osvajali majice u svojim kategorijama.

barguil2

Pa zašto onda njemu crveni broj?

Možda zato što je na dve etape proglašavan najborbenijim (7. i 9, ali je i Calmejane nosio dva puta crveni broj)?  Možda zato što mu je ovaj broj pripadao i na etapi 19 koju je dobio dugom i upornom poterom uz okrutni Izoard. Možda zato što je na svakoj mogućoj uzbrdici napadao i pokušavao da uzme koji poen, a na kraju etapa uzme i koju sekundu. Možda zbog toga što je stalno bio oko TOP 10 i na kraju završio kao deseti.

Novi kadar.

U poslednje vreme se sve češće pominje i izraz “onaj koji je najviše animirao tokom etape”, vozač zbog koga smo skakali iz fotelje, prekidali započete razgovore i mezetluke ispred ekrana i punih usta vikali “Evo ga, ide!”

Uz sve poštovanje za napor i podvig u pređenim kilometrima, “njegove” etape su bile : “Aha, De Gendt opet u begu, šta ima da se mezi?”. Na etapama gde je Barguil bio u centru pažnje, kafa se hladila, sladoled topio a pivo nije više bilo tako važno.

barguil1

Borba za crveni broj je prerasla okvire “ko poslednji ostane u begu, njemu broj”. Da li je publika postala probirljivija i traži više adrenalina, da li su sami vozači odlučili da pokažu mnogo više od okretanja pedala ili nešto treće, ali ova borba će morati da se predefiniše i možda podeli na dve – “Najduži beg” i možda “Najatraktivniji, najborbeniji, naj-nešto…”.  Jer, dok se sve svodi na onu jednu rečenicu sa početka teksta, ovo će sve više postajati sabiranje baba i žaba, guranje različitih i međusobno neuporedivih ostvarenja u isti koš iz kojeg treba odabrati jednog.

Moje mišljenje – ovaj broj su trebali da dobiju Barguil, Bardet, Matthews, ceo AG2R, Bora, Wanty Group Gober, Kittel, Contador, Edi Bos, … OK, i De Gendt, 1280 km je monumentalno ostvarenje. Kad god bih video nekog od njih na ekranu, to je značilo akcija u najavi. I bilo je mnogo vatre, dima i žalosti što je trka prošla. Sudijie su mogle da dodele ovu nagradu i dvojici takmičara, zašto da ne? Na TDF2016, na 16. etapi, crvene brojeve su dobili Marrtin i Alafilip koji su ceo dan bili u begu, zašto da i to ne postane praksa?

martin i alafilip

Vaše mišljenje? Ostavite komentar. Zanima me i uvažavam sve koji misle drugačije. Na Twiteru sam uradio kratku i brzu anketu, uzorak nije veliki ali i ovakav, mislim da oslikava realnost, šta većina gledalaca ceni kao “borbenost”.

Clip_3

p.s. Znate li ko je bio najborbeniji vozač na TDF 2016? Sagan. Zbog pobeda na etapama? Zbog jurnjave za zelenom majicom? Mnogo kilometara u begu (ovo 100% ne)? Sigurno da su obe ove stvari doprinele da na kraju ponese crveni broj cele trke. Ali, pogledajte snimak 20. etape sa TDF 2016. Verujem da je to presudilo. Nije sve u bodovima, kilometrima i sekundama. Za crveni broj je potrebna iskra više.

p.s.s Poslednji uspešni beg duži od 200 km bio je dug 234 km i izveo ga je  francuski vozač Thierry Marie 1991. godine na etapi 6.

p.s.s.s. Ove godine, nagrada za najborbenijeg na celoj trci je pobedniku donela i 20 000 evra.

 

Pozdrav iz fotelje.

Au revoire #TDF2017

Znam, već je dosta sajtova i portala posvećenih biciklizmu objavilo ovakav tekst, ali me Pavle nagovorio da napišem i ja. Na “našem” jeziku. I možda malo drugačije. Oko čega bismo se inače raspravljali čekajući #Vuelta2017?

Šta me najviše podizalo sa fotelje a šta teralo da “%”Q””&jku”#%!!! za poslednje 3 nedelje?
cropped-mali-bicikl.jpg

  1. Kišni dan u Dizeldorfu, strašni padovi i odustajanja Valverdea i Izagirea, fenomenalna vožnja SKY i “promašaj” Tonija Martina
  2. Kittel sa 5 osvojenih etapa i jurnjava sa Matthewsom za bodove i Zelenu majcu. Na žalost, pad na početku 17. etape ga je primorao da napusti TDF
  3. Matthews, dve osvojene etape, fantastična jurnjava preko brda da se domogne bodova na prolaznim ciljevima i požrtvovanost da DeGentu ukrade nekoliko bodova za Tačkastu majicu i tako pomogne suvozaču, Barguillu
  4. Etapa 4 i sav onaj karambol nastao u poslednjih 150 metara sa svim posledicama po dalji tok trke. Na kraju balade, najbolji Saganov komentar: “Mojoj ženi je ovo najlepiši poklon za rođendan, kod kuće sam“. Šubi-dubi-zen filozofija kod njega uspeva 101% 🙂 TDF nastavlja bez Sagana i Cavendisha
  5. Aruova pobeda u etapi 5. Povratak nakon povrede i mnogo kritika što nije vozio Giro. Kasnije nosio Žutu majicu jedan dan i nenadano je ispustio već na narednoj etapi, navodno bronhitis.
  6. 0.00003 sekunde. Nakon 213 km vožnje, izgubiš etapu za 6 mm. Koliko je svet hvalio i slavio Kittela, toliko je bilo onih koji su tvrdili da je Boss samo podigao ruke nakon linije cilja, verovatno bi ga proglasili pobednikom. Ili ne bi. U svakom slučaju, adrenalinski šok smo dobili svi.
    foto fini[
  7. Etapa 8 i pobeda mladog Calmejana. Imali smo sve kao u filmu, beg, borbu, kasni beg, grčeve, poteru jedan na jedan i na kraju pobedu koja je mnogo više od toga – Toma je otišao u penziju, Brian Cocquard odlazi i Direct energie ostaje sa Chavanellom koji više nije onaj stari. Mladi Lilian Calmejane je ovom pobedom pokazao da će i naredne godine imati ko da donosi pobede i izbori se za pozivnicu za TDF2018
  8. Etapa 9. Kad se sabere sav adrenalin, skakanje iz fotelje, hvatanje za glavu i prosipanje pića i grickalica, ovo je možda najburnija etapa na TDF. Počela je padom Geranta Thomasa i Majke (obojica napustili TDF), onda nastavila stravičnim padom Portea (i Martina preko njega), a završila hvatanjem Barguilla na par km od cilja i neverovatnim sprintom u kojem je Uran na biciklu koji je imao samo 2 brzine (iskrivljen zadnji menjač tokom Porteovog pada) za dlaku odsprintao Barguilla. Ova etapa je imala i “extra time” kad je objavljeno da je čak 7 vozača uhvatila rampa, od toga 4 iz FDJ (nikad mi neće biti jasno zašto su dozvolili da ostanu bez pola tima zbog Demara kome je to bio drugi dan borbe za goli život i ostanak u trci).
    Clip_2
  9. Macej Bodnar, beg uhvaćen na 200 m od cilja. Šta reći a ne zaplakati? Nije baš kao onaj Martinov beg sa Vuelte, ali opet. Suze su suze 😦
  10. Etapa 12. Aru uzeo žutu majcu, Bardeu se najzad isplatili napadi, pojavile se pukotine u zidu Froome-Landa a svi smo videli kako loše noge u poslednjih 100 metara uspona mogu da ispretumbaju trku. Ostali bez Fuglsanga pa su tad i najveći navijači Arua i Astane znali da neće dugo ostati u žutom.
  11. Etapa 13, 101 km adrenalina. Najkraća etapa na ovom TDF je donela “starog” Contadora, videli smo, valjda jedini put na ovom Turu, Quintanu koji grize i sad već bez skrivanja, koliko je Landa jak. Pobedu na kraju odneo Barguill.
  12. Etapa 15, napad kompletnog AG2R tima i 30 km kasni beg Molleme. Kakv napad i kakva taktika. Ceo tim AG2R je izleteo na vrh pelotona i krenuo dvesta iz mesta. Pocepali su peloton a u podnožju jednog od brda Froome je dobio kvar i uzeo bicikl od Kwiata. I pokazao zašto je višestruki osvajač TDF. Na powermetar i sitni vez velike kadence, počeo je da sustiže svoje suvozače, jednog po jednog i na kraju kad smo svi pomislili da nema više snage i da neće dostići Bardeta, iz vodeće grupe se pojavio Landa i polako, na tempo ga doveo u grupu. Tužno je što u tom trenutku, ni jedan od pretendenata na žutu majicu nije napao. Za to vreme, daleko napred, u stilu Cummingsa, Mollema je pobegao iz bega na 30 km od cilja i ukrao etapu Galopinu, Ulissiju i Rogliču. Spasio TDF za Trek.
    peloton2
  13. Etapa 16. Druga pobeda Matthewsa ali i druga etapa koju Edi boss gubi u foto finišu 😦
  14. Etapa 17. Rogla telemarkom sleće na podijum. Dugo mu je trebalo da se oporavi od pada na prvoj etapi, ali kad je krenuo, otišao je do kraja. Ostavio iza sebe grupu sa svim vozačima iz Top 10 i izveo izlazak na binu za špice 🙂
  15. Etapa 18. Pobeda Barguilla i tuga Atapume koji nije imao snage za poslednji kilometar. Izolovan Froome je lako izašao na kraj sa Bardeom, čak je u jednom trenutku i napao.
  16. Edi Boss i prava krivina! Iz velikog bega se izdvojila grupa od desetak vozača, svi su nešto cimali jedni druge ali bez uspeha. I onda poslednji kružni tok pred ciljem – svi obilaze s leve strane samo Boss i Nikias Arndt s desne strane. Rezultat, ova dvojica iz kružnog toka izlaze sa 5-6 metara prednosti što je nakon 200+ km jakog trkanja više nego dovoljno da se napravi razlika. Boss i Arndt su se u sekundi dogovorili da rade zajedno i krenuli u smene, ostatku grupe je trebalo neko vreme da se organizuju i to je bilo dovoljno. Na oko kilometar od cilja, Arndt više nije mogao da prati Bossa i Edi je na dan vikinga doneo prvu i jedinu pobedu za Dimension Datu na ovom Turu. Kasnije se pričalo da je u biltenu napravljena greška u crtežu i da je kružni tok predstavljen tako da izgleda da je sve jedno s koje strane se prolazi, ali i da je tako, svako je mogao da lično proveri kako izgleda  završetak etape. Ukupno za Bossa: 1 prvo, 2 druga i 3 treća mesta na etapama i treće mesto u bodovima.
  17. Pravda za Macieja! Nakon onog dostizanja na 200 m do cilja, na ovom TT je uzeo prvo mesto, potpuno zasluženo. Mada ne bi bilo nepravedno da je pobedio
  18. Kwiatkovski! Iako se često pominje Landa kao vozač koji je spasio Frooma, mnogo više se pominje Kwiato kao MVP ovog Tura. Sve vreme Tura sam zaticao sebe kako komentarišem “pa dokle će da vuče ovaj o.O?”. A on je vukao brda i brda, dajući mogućnost celom “brdskom” delu tima SKY da sa manje snage penju. Kad već ovo pominjem, da pomenem i Kneesa, koji je prevukao bar 70% ravnih delova trke.
  19. Tužan dan za Greipela. Poslednja etapa, Pariz i nada da će i na ovom TDF ostvariti bar jednu pobedu. Na žalost, krenuo je prekasno, a Gronenvegen koji je na 300 m od cilja ostao na vrhu grupe, uspeo je da ostvari svoju prvu pobedu na TDF.
  20. Uran. Možda će ući u neke udžbenike s onim sprintom u jednoj brzini, ali za mene će ostati razočarenje. Sve vreme TDF u prvih 5, poslednjih dana drugi ili treći i da ne proba NI JEDNOM da napadne? Barde i ceo AG2R su konstantno kidisali i izmarali Frooma i ceo SKY, napadali su Martin i Aru, ali ne i Uran. On je 3500 km vozio gledajući leđa Froomu. Na kraju, njegova izjava “meni se ovo drugo mesto na TDF čini sasvim dobrim”, kod mene samo pojačava osećaj razočarenja.
  21. Sudije. Van konkurencije, nejgori deo ovog TDF! Nikad goreg i očigledno “domaćinskog” suđenja verovatno nije bilo. Možda jednom napišem tekst samo o tome, ali da ostanem u okviru ove kraće forme – slučaj Sagan, pa kažnjavanje Urana a ne kažnjavanje Bardea (uz tragikomično obrazloženje), pa povlačenje kazne (uz još gore obrazloženje), pa smešna i besmislena kazna za Buhanija, odluka o najagresivnijem vozaču cele trke… Bruka i sramota. Možda bi trebalo, između ostalog, uvesti obavezan međunarodni sastav sudija ili čak isključiti domaće sudije sa trke. Ako se krene ovakvom praksom, na šta će ličiti Giro i Vuelta?

Ma nema veze. Prošlo je. Stižu San Sebastijan, Poljska, Vuelta, svetsko,… biće još prilika da se nerviramo, radujemo i svađamo.

Pozdrav iz fotelje 🙂

Ima li municije još?

pistolero3

Kada se u maju 2016 na biciklističkim portalima pojavila vest da je 2016 poslednja sezona za Pistolera i da se sprema za lagani odlazak u penziju, nekako je zvučalo OK. Uradio je u karijeri mnogo, ostavio veliki zlatni trag u istoriji i navijali za njega ili ne, svi će priznati da je jedan od najvećih biciklista svih vremena. Tačka.

Govorio je da je gotovo sa jurnjavom za GC na velikim trkama, sa dugim pripremama i dugim sezonama na drumovima. Da će se više posvetiti juniorskom timu i razvojnom U23 timu i možda, kao Wiggins, tu i tamo nastupiti sa klincima na nekim “manjim” trkama.

Lep plan da se lagano siđe s bicikla i krene nekim drugim životnim stazama.

I onda – bum! Ponuda Treka koja se ne odbija, lepa plata, položaj neprikosnovene prve zvezde tima umesto penzionisanog Cancelare i nova ekipa za napade na TDF, Vueltu, Giro… Svoju ozbiljnu nameru da rekonstruiše ekipu dosta osiromašenu odlaskom Jensa, Cancelare, Popovicha i Schleka, Trek je potkrepio dovođenjem Degenkolba i talentovanog Pantana. Mollema je već bio u ekipi. I lep plan za odlazak u penziju je odložen.

pistolero4

Evo priznajem, za mene je to bilo “ceđenje suve drenovine”, kao kad je Brett Favre otišao u penziju iz Green Baya a onda se “povampirio” u nekoliko NFL timova narednih sezona. Ili kad se neko krene sa žurke pa se oprašta 20 minuta i na kraju sedne na “još jednu”. Podgrejan krompir.

Razumem, decenije odricanja, paklenih treninga po svakakvom vremenu, padova, oderotina, preloma, poremećene ishrane, pritisaka javnosti i sponzora i sve to za neke sitne pare u odnosu na neke druge sportove u kojima se ne povređuješ svaki dan i u kojima se (na sreću) ne gine. Karijera se završi oko 35-te (nekima i ranije, Schlek, Malori) ali ne i život. Valja misliti na “stare dane” i ponuda mnogo manja od Trekove se u tim godinama ne odbija.

Ali opet. Nekako volim da se nakon pobede ode u zalazk sunca, ko Vajat Erp, ne okrećeš se i samo nestaneš na horizontu. Što bi rekla moja prababa: “Kad si rek’o da će ideš, idi si”.

Zato sam sa malo znatiželje i puno skepse dočekao 2017.

Tirreno Adriatico - Day Four

A ON je leteo celo proleće po drumovima. Andaluzija, Pariz-Nica, Katalonija, Baskijska zemlja,… uvek u vrhu, uvek napred, napadao, kidao kao u najboljim danima. Valjda je iznenadio i svoje suvozače i sportske direktore, tako nadmoćan i tako iznad celog tima, skoro da je vozio sam. Nešto kao Sagan-brdaš. A tako je i prolazio, za sekund i dva gubio cele trke (Andaluziju za 1 sekundu, Nicu za 2 sekunde, Baskijsku zemlju za 17 sekundi). Jedino je Kataloniju izgubio sa primetnom razlikom, 1 min 3 sec.  Nije bilo pucanja, ali je bilo dima dovoljno vrelog i glasnog da je ličio na vatromet. Iako je Valverde bez sumnje ovog proleća bio Kralj, Pistolero je bio Prvi Vitez. Najmanje. A da nije bilo onih malih pasa na hronometru u Andaluziji, ko zna kako bi cela trka završila i da li bi ta jedna sekunda bila dovoljna Valverdeu da pobedi.

Došla je i prošla Romandija, manje/više neprimetno za Pistolera. I to e bilo OK, priprema pred TDF, niko ne kreće na 3 nedelje dugu trku 100% spreman od prve etape. 11. mesto u GC ništa ne znači, svi smo s nestrpljenjem očekivali Tur.

Kišni dan u Dizeldorfu je malo razvodnio sliku. Contador nikad nije bio hronometraš Froomove klase, ali minus od 54 sekunde na relativnom kratkom hronometru (14 km) je ipak previše. Ako je bilo za neku utehu, ni ostali pretendenti na GC nisu prošli ništa bolje (osim Frooma) i ostala je nada da će u nastavku trke biti bolje.

pistolero6

 

I onda ta nesrećna 9. etapa. Thomas pao i otpao, Majka takođe, Porte doživeo onaj užasan pad, Martin (nastavio trku), Quintana… I u  jeku priče kako mu je ovo prvi Tur od 2012 da nije pao ni jednom u prvoj nedelji – Contador padne dva puta i dobije više od 4 minuta zaostatka. Zbogom GC, zbogom snovi o još jednom osvojenom Turu.

12. etapa nije prošla ništa bolje, opet zaostatak, ovaj put 2.5 minuta. Iako su mrežama prolazili navijački komentari “ma razbiće bar jednu etapu”, realno, malo ko je verovao u to. Froome ga više ne uzima za ozbiljnog konkurenta, bar ne na ovom TDF.

I kad je većina pomislila da više nema nita od njega – nekome je 13 baksuz broj, nekome je srećan. Za Pistolera, to je bila oznaka etape na kojoj nas je podigao na noge. Otišao je u beg sa Landom i izrekao rečenicu koja je možda prava slika njegove cele karijere:

pistolero2
“Landa (SKY): Contador je sve vreme pokušavao da me privoli da vozimo punim gasom. Rekao je – Hajde da uradimo nešto veliko danas, hajde da vučemo dok ne umremo!”

Dugo su bili sami napred, onda su im se priključili Quintana i Bargil, koji je na kraju uzeo etapu. Contador je završio kao treći, ali i sa tog mesta, sijao je kao zvezda. Kao šampion koji je oduvek bio. Bilo je lepo videti ga opet napred, opet u napadu, agresivnog, bespoštednog.

Mollemina pobeda na 15. etapi je skinula breme sa svih u ekipi i možda će Alpi doneti još koji put starog Pistolera. Skoro da sam siguran u to. Ako mogu Stonesima da oprostim svaku od 20 oproštajnih turneja, sad znam da sam oprostio Pistoleru taj tek načinjeni polu-korak ka penziji i drago mi je što je još u pelotonu.

A ako i ne pukne do kraja TDF, nema veze, za ovu godinu je uradio već mnogo više nego što mnogi urade za celu karijeru. A produžio je ugovor sa Trekom i na 2018. Neće stari pištolj u fijoku, neće još 🙂

Do sledećeg čitanja,

Pozdrav iz fotelje.

Prođe i ta ravnica

Dočekasmo brda.

peloton

Da se razumemo, živim u ravnici, volim ravnicu, najveći delovi prolećnih klasika se voze po ravnici (OK znam, ima i brda), ali ovaj početak TDF2017… Od 7 etapa, jedan ITT, jedna sa završnicom na brdu i 1000 km u 5 ravnih etapa. 25 sati gledanja 1-5 vozača u begu i pelotona u kojem se ne dešava ništa. I 15 sekundi adrenalina na kraju svake etape. Kao kad bih svaki dan slušao 5 albuma neke grupe zbog dobrog rifa na kraju poslednje pesme poslednjeg albuma. Uzbuđenja je doneo ITT zbog kiše koja nije zasluga UCI i onog incidenta na 4. etapi (gde je UCI odigrao ključnu ulogu). OK, priznajem, bilo je malo žmaraca i u poslednjoj, 7. etapi i onih 6mm (ili 0.0003 sec) prednosti Kitela nad Edijem Bossom. Malo.

 

foto fini[
Ovako izgleda 6 mm razlike, ili 0.0003 sekunde. Ne vidim ni ja :/

Ko se pokazao?

Kittel. 3 pobede u 5 sprinterskih etapa, verujem da ni sam nije to očekivao. Kad se ovome dodaju i 4 Gavirijine pobede na Giru, QST posta vrlo respektabilna sprinterska ekipa. Ničim izazvano, dobili su još jedan kvalitet – samog Kittela. Jer ne samo da je jedan od najbržih (možda i najbrži) sprinter u pelotonu, već je igrom slučaja morao da pokaže i dokaže da zna da se snađe u završnicama bez lead-outa. Bez ramena i laktova, nalazio je prav put do cilja i startovao turbo pogon u idealnom trenutku. U jednoj etapi, Demare je imao u jednom trenutku i veću brzinu, ali je trenutak bio pogrešan, skoro 200m pogrešan.

Clip_2

Aru. Verovatno on najbolje zna koliko je bilo teško izostati sa Gira, koliko je nakon toga ostalo sumnji u formu, samopouzdanja, adrenalina… Ali izgleda da su pobeda na šampionatu Italije i nacionalni dres koji od tog dana nosi, upravo ta mrva snage koja mu je možda falila, hrabro je napao, uzeo 5. etapu i tačkastu majcu i vratio svoje ime na visoko mesto favorita. Ok, u ovakvom sastavu Astane verovatno ne favorit za pobedu, ali za podijum, zašto ne?

aru

Tim SKY. Vozili ITT velemajstorski i nisu dozvolili da im klizave ulice Dizeldorfa skrate noge. Uzeli Žutu majcu od prve etape, i kao što reče g. Čubrić danas u prenosu, možda će se truditi da je zadrže do Pariza, baš zbog istorije, što niko do sad  nije uspeo, da vodi od prvog do poslednjeg dana. Thomas je nosio žuto prve 4 etape, a onda je Froom na onom jedinom iole ozbiljnom brdu do sad, pokazao da je uz još samo par vozača, ipak liga ispred mnogih favorita na papiru. Ili papirnih favorita, nek pokažu naredne etape. Da se nije nadmudrivao sa Porteom i Martinom neću-ja-sam-da-vučem, već bi imao preko 90 sec razlike ispred Quintane i Contadora.

Phinney. Debitovao na TDF u 27. godini kao i njegov otac. Odmah otišao u dug, celodnevni beg, pokupio poene na brdskim ciljevima i na kraju poneo tačkastu majicu. Za jednog debitanta, više nego super, sad može da lagano pedalira do Pariza ako želi.

Eduald Boasson Hagen. Onog momenta kad su ostali bez Cav-a, uleteo na poziciju vođe tima i krenuo napred. Možda u tome malo preteruje jer juče se lomio na teškom brdu, a danas uleteo u foto-finiš sa Kittelom. Da se juče vozikao sa ostatkom grupe do kraja etape, možda bi danas sačuvao snagu za tih 6 mm koliko mu je falilo za pobedu.

Pro-cont timovi. Po očekivanju, svaki dan su u begu, što je na ovom terenu i po ovoj vrućini, “prilika za povraćanje na kraju ektape i celu noć posle toga” što reče jedan iz Wanty Group Goberr-a. Jedino Cofidis ne šalje nikoga u beg, ali zato na sve načine pokušavaju da Bouhannija isporuče na pravu poziciju na 150 m od cilja. Nisu dobili ni jednu etapu (do sad), ali se na kraju svake jasno vidi njihov crveni voz sa crnom Bouhanijevom kacigom na kraju.

sky

A ko nije?

UCI. Npr. u fudbalu, najbolji sudija je onaj koji ne kvari igru pogrešnim odlukama, sudi pravično i niko ga na ne primećuje. Predlog: poslati sudije UCI na neki od seminara FIFA ili UEFA.

Greipel. Nešto ne štima u zige-zage-zige-zage liniji. Do par km pre cilja su još i nekako pri vrhu, ali kad se sprint lomi i krene pozicioniranje, nema ih. I ono što je najgore, čak i kad ima otvoren put, nešto fali. Neka iskra. Prošle godine je prvu i jedinu pobedu ostvario na Jelisejskim poljima, iskreno se nadam da će i ove godine bar jednom pobediti, ali , ako bude čekao taj poslednji dan…

Greg VA. Jedno 4. mesto u etapa gde “puncheri” mogu da se bore sa klasičnim sprinterima, malo je. Pobeda na trci oko Luksemburga očigledno nije bila pravi pokazatelj GVA forme i on definitivno nije sila koja je harala klasicima ovog proleća.

Fuglsang i Mollema, očekivana super-oružja za Arua i Contadora su trenutno na nivou manevarske municije. Nakon razočaravajućeg ITT za obojicu, uglavnom ih nismo videli u ravnici, ali zato na onom brdu – Fuglsang pustio Arua da napada sam a Mollema prešao u izlet mod još pre polovine brda.

Pinot. Da meni najveća trka na svetu prolazi pored bašte i da moje komšije i rođaci stoje uz put sa mojim imenom ispisanim na transparentima, narasla bi mi krila, izujedao bih asfalt i nema šanse da bar tih par km ne prođem daleko ispred pelotona. Ali, precenjena snaga (“mogu ja i Giro i TDF”) je uzela svoj danak i već sad je očigledno da Pinot neće biti ni blizu GC. Da li će ukrasti neku etapu, teško je reći, ali po ovome što pokazuje do sad, malo je verovatno.

Koga čekamo?

Bardet, Contador, Quintana, Majka. Svaki od njih otvoreno ili prikriveno puca na GC. Majki i Bardetu bi verovatno i tačkasta bila sasvim OK, ali i za tu majicu se treba potruditi (vidi Arua, ode!?). Taktika “čekaćemo poslednju nedelju da se SKY umori pa ćemo napasti” se već nekoliko sezona pokazuje neuspešnom, svi (samo) govore kako nešto mora da se menja a da li će sa reči preći na dela, videćemo možda već za ovaj vikend. Ako na sledećem brdu Froome batali ko je krenuo za njim a ko ne, ove razlike će otići preko 2 minuta.

Clip

A koga ćemo dobiti?

Sve one iz predposlednjeg pasusa mog teksta o “lovcima na etape” (klikni OVDE). Pošto je dosta njih iz glavnog dela teksta pokazalo prilično mlaku formu u dosadašnjem delu TDF, nadam se da će bar oni iz “donjeg doma” stupiti na scenu i doneti uzbuđenje opakih begova, kasnih izletanja, sprintova uzbrdo. Do sad ni slučajno nismo videli Rollanda, Wellensa, Naesena, Betancura, Cummingsa smo se nagledali kako se udobno vozi na samom kraju pelotona, trio QST PhilGila, Brambillu i Stybara, Chavanela, De Marchia,…

peloton2

Ko zna, možda nam specijalci iz senke vrate TDF.

Pozdrav iz fotelje.

p.s. Ovo je jedini pasus u celom ovom tekstu u kojem ću pomenuti Sagana. Tačka.

 

Plavo na crnom

Dok čekamo prava brda …

sky7

Nesporno je da su najbogatija ekipa i po mnogo čemu najjača. Nesporno je da imaju tačno određenu hijerarhiju u ekipi i da potpuno različito izgledaju i voze kad voze za Fruma i kad voze bez njega.

Nikad niko nije radio takvu statistiku, ali koliko može da se stekne utisak po društvenim mrežama, oni su van svake sumnje, ekipa koja ima najviše protivnika među navijačima. Na skoro svakoj trci vidimo ispisana imena Quintane, Contadora, Valverdea, Sagana,…. na zastavama, omanjim bilbordima ili na samom kolovozu. Da li ste negde videli ispisano Frumovo ime? Nisam ni ja.

Ne kupuju puno, ali kupe najkvalitetnije što je na tržištu za tu sezonu. Sve što kupe, postaje deo “crnog voza”. Nema izuzetaka. Nema super zvezda. Skoro svaki od njih dobije priliku na nekoj “manjoj” trci ili klasiku, ali kad dođu na TDF, “može biti samo jedan”.

Tour de France 2017 teams presentation: Team Sky

Jedino njihov autobus ceo svet zna pod imenom (Dark star).

Ne obaziru se na (in)direktne prozivke za sumnjive radnje sa lekovima, bio-pasošima, rezultatima svojih vozača,…

Jedino su oni svog sponzora za bicikle naterali da im budu eksluziva, (Pinarello je morao da lepu saradnju sa takođe velikim timom, Movistarom, prekine da bi ostao sa SKY).

Zvanično, imaju nultu toleranciju na doping (znam, ČUJEM kako prevrćete očima dok čitate ovo). To znači da niko ko je ikada imao ikakve veze sa nedozvoljenim sredstvima ne može da bude deo ekipe. Od vozača do pomoćnog radnika u kuhinji. Johnatan Tiernan-Locke je to osetio na svojoj koži.

sky5

Samo još ovo…

Kada im ode jaki vozač. gotovo da i ne osete (Cavendish, Uran Uran, Edi Boss, Porte,…), skoro da ga istog trenutka zamene dvojica novih.

Imaju jakih vozača za 3 trke istovremeno, gotovo da nema trke ni etape gde ne mogu da pobede. Pariz-Nicu su u poslednjih 6 godina osvajali 5 puta sa 4 različita vozača.

Njihova glavna zvezda oko koje se sve vrti i kojoj je sve podređeno, ima najmanje takmičarskih kilometara od svih vodećih vozača u pelotonu (u 2016., Froome nije ni u prvih 200, vozio je 11141 km za razliku od npr. Valverdea koji je prešao 15056 km).

sky6

Ali…

Na TDF2016, ko je napao na onoj nizbrdici i pobegao celom pelotonu? Ko je iznenadio sve i vozio sve samo ne “ziceraški” i u zavetrini svog tima? Ko je vozio poslednje kilometre ne samo najbrže, već i atraktivno (Mohorič style da budemo precizniji, nasuprot britanskim medijima koji su to odmah prozvali Froome-style, neće moći)? Froome. I dok se Quintana osvrtao za drugim članovima svog tima, potpuno zatečen napadom, Froome je napravio tridesetak sekundi razlike. Rizikovao i dobio. Da li je bilo “dosadno“?

Na istom TDF, ko je napao peloton istegnut do pucanja pod naletima vetra? Sa vrha, odakle obično niko ne napada? Opet je Froome sa Thomasom, Saganom i Bodnarom uhvatio konkurenciju na spavanju i zaradio još 12 sekundi prednosti. Da li je bilo “zabavno“?

Ko je na Vuelti vozio skoro 140 km brdsku etapu sa naprslim skočnim zglobom? “Da li je bilo “kukavički“?

I kao šlag na tortu, prva etapa Tura 2017, hronometar u Dizeldorfu. Bitka čoveka protiv samog sebe. Nema zavetrine, nema sakrivanja, samo bicikl, drum i štoperica. I kiša.

sky9

I? Ko je u takvim uslovima vozio “po ivici”, “na nož”, maksimalno, bez kalkulacija i bez čuvanja za naredne etape? SKY. Svako od njih je mogao da prodje kao Valverde ili Izagire (kojima još jednomm želim brz oporavak). Za svakog od njih je taj prvi dan Tura 2017 mogao da bude i poslednji. Ali se nisu čuvali, četvortica su ušla u prvih 10, uzeli su od prvog dana žutu majcu,… Da li je bilo dovoljno “rizično“?

Verovatno nije previše popularno pisati u korist nekoga koga većina gledalaca u najmanju ruku ne podnosi, ali možete ih voleti ili ne, možda ove godine i ne osvoje Tur iako su počeli nikad bolje, možda se cela njihova filozofija i pristup trkama raspadnu na nekoj naizgled beznačajnoj sitnici, možda…

Ali ih morate poštovati.

Pozdrav iz fotelje.

Dan velikih talasa

… kako je veliko ćutanje progutalo jednu veliku trku…

 

Neka mi samo još jednom neko kaže kako će neka etapa biti “duga, ravna i dosadna” i biće povređenih. Majkemi. Spremajući se da gledam 3. etapu Tura 2017, već sam pola mozga odvojio za neke poslove na kompu koji me već duže vreme čekaju a još četvrtina je otišla da fantazira šta sve može da se radi po bašti i dvorištu.

Još kad je postalo izvesno da se hrabrom G. Van Keirsbulcku (WGG) niko neće priključiti u begu, ostao je tek minimum vijuga za audio prijem tona sa TV-a. I tako skoro 5 sati. Do poslednja 3 kilometra. Do prvog pada u glavnoj grupi gde je desetak vozača (zajedno sa žutom majcom) ostalo na asfaltu.

I do poslednjih 150 m koje su promenile celu ovu trku.

Svi smo videli. Tačnije, svi smo mislili da vidimo šta se desilo. Vrh grupe su pratile kamere sa motora, “od napred” i kamera iz helikoptera odozgo. Cavendish je probao da prođe između Sagana i barijera s desne strane, Saganov desni lakat je sevnuo i Cav je završio u ogradi, odbio se par metara a onda je na njega naleteo Degenkolb.

Šok. Super-šok. Sagan koji nikad nije bio incidentan vozač da napravi tako nešto? Cav koji leži desetak minuta na ulici, pritrčavaju lekari, šiju ga na brzinu (kasnije ustanovljen i prelom lopatice i Cav je morao da napusti trku). Degenkolb se drži za levu šaku, svi koji znaju njegovu priču razmišljaju o tom povređenom i jedva spašenom levom kažiprstu. Sagan završava drugi iza Demara, ali se ne raduje previše, odmah ide do autobusa Dimension Date da vidi šta je sa Cav-om. Šta su rekli jedan drugom u autobusu DDD, verovatno nikad nećemo saznati.

sagan2
Ono što smo svi videli ili mislili da vidimo. Cav i Sagan voze, izleće Saganov lakat i Cav ide u barijeru.

Prolazi popodne, stižu prve vesti, Sagan je kažnjen oduzimanjem 30 sekundi (bez toga bio drugi u generalnom, odmah iza Thomasa). Zatim vest da Sagan ostaje i bez plasmana, već pada na poslednje mesto u grupi (115). I poslednji u nizu penala, oduzima mu se 80 bodova iz trke za zelenu majcu i sa trenutno drugog, pada na 24. mesto. OK, neki kažu da je morao biti kažnjen, većina se slaže da je kazna možda malo oštra, ali su svi cool.

I onda bomba – Sagan je diskvalifikovan!

Valjda nema ni jednog poštovaoca biciklizma koji je pratio trku a da se nije oglasio na Twitteru ili nekoj drugoj društvenoj mreži u naredna dva sata. U početku, velika većina je aplaudirala UCI što su najzad skupili m*da i doneli jednu hrabru odluku, bez obzira na to što je u pitanju aktuelni svetksi šampion i možda najbolji biciklista svih vremena. Pale su mnoge teške reči, možda je najtežu izrekao Grajpel (po rečima njegovog direktora) 20 metara posle linije cilja – “On (Sagan) više nije moj prijatelj”.

I onda su se pojavili kadrovi tog “sudara” i komentari neostrašćeni navijanjem za ovog ili onog. Ja sam veliki navijač Sagana, nije tajna, pa ću zarad objektivnosti celog bloga izostaviti neka svoja zapažanja. Video snimak, Gif i serijal fotografija možete naći za treptaj oka, pogledajte sami. Ali, nemojte samo “gledati”, “vidite” ono što je bitno za celu ovu priču. A u tome neka Vam pomognu komentari onih koji su godinama vozili u tom istom pelotonu sa tim istim vozačima.

Među prvima, svoj stav koji se nije podudarao za aplauzom većine, izneo je Jens Voigt, serijom Twittova (čitajte odozdo na gore, kako su objavljivani):

jens1

Zatim meni nepoznat autor ovog serijala slika koje pokazuju… pogledajte kad Cav počinje da pada u desno i gde je u tom trenutku Saganov lakat.

sagan1

Ko što Jens kaže, pogledajte snimke ovih par sekundi pa pogledajte i par sekundi nakon ovoga što se vidi na ovim fotografijama. Ja sam izdvojio ovu grupu kadrova, od 204 do 195 metara pre cilja. Jedna sekunda. Pogledajte gde je glava Cav-a u odnosu na njegov bicikli dobro pogledajte neki video koji poklazuje ove trenutke. I obratite pažnju gde je Saganov lakat sve vreme. Videćete da Cav glavom udara Sagana (verovatno negde u kuk ili slabine) pokušavajući da ga pomeri i da prođe do točka Demara. To nije remplovanje, rame uz rame, to je udarac glavom. Sagan tek nakon što Cav pada na desno i već je skoro metar iza njega (vidi se na snimcima odozgo) izbacuje lakat.

Ali to na 90% fotografija koje danas možete naći na netu izgleda kao da je Sagan udario Cava i izbacio ga sa staze. Atraktivno, odvratno i poslastica za britansku žutu štampu.

Bilo kako bilo, Sagan je izbačen sa trke, Cav povređen, Degenkolb će verovatno nastaviti trku ali još uvek nije sigurno koliko će i da li će moći.

Grajpel se javno izvinio Saganu sa komentarom “Bilo bi bolje da prvo pogledam snimke pa onda komentarišem”. Mnogi drugi aktivni i penzionisani vozači su stali na stranu Sagana i proglasili odluku UCI sudija preoštrom. Ali, to sad ništa neće promeniti. Iako se od jutros po Twitteru provlači #NoSaganNoTour ne bi bilo korektno okrenuti leđa trci u kojoj još uvek 190 vozača pokušava da ostavi svoje ime u istoriji.

Clip_11

Možda je sve moglo biti drugačije i pravednije da Cav nije ćutao (a od jutros izašao sa “moram da ga pitam za taj lakat”) jer ga Sagan bukvalno nije dodirnuo. Da se oglasio Degenkolb koji već godinama gleda u leđa i Saganu i Cavu i video je ne jednom kako Cav ruši druge udarcima ramena ili glavom (pogledajte finiš 10. etape Tura 2013, tada je Degenkolb vozio za Argos, njegovog čoveka je Cav sastavio sa zemljom). Ceo incident se odigravao 2 metra ispred njega. Možda da je među sudijama neko ko je živeo trke iznutra (ako je suditi po komentarima, među sudijama koji su doneli ovu odluku nema ni jednog bivšeg aktivnog vozača). Možda da su se oglasili i drugi sprinteri koji godinama voze sa ovom dvojicom. Da su bar malo bolje pogledali kadar po kadar ovaj incident, imaju na raspolaganju mnogo bolju opremu i čistije snimke nego što je ovaj moj prastari PC i snimci sa YT. Možda.

Ovo će biti samo još jedan od bisera u nizu UCI čudnih odluka i možda ću na leto, dok u hladu oraha čekam Vueltu, napraviti jedan tekst na tu temu.

A do tad ću žaliti što niko vozačima ne pušta Đoletovu pesmu “Krivi smo mi što smo ćutali”.

Možda bi shvatili.

 

Pozdrav iz fotelje.

Dan (pre)velikih očekivanja

Dođe i taj 1. jul 2017., Dizeldorf, početak Tura i “kratki hronometar, samo 14 km, ne previše tehnički zahtevan”. Dan nakon koga niko nije očekivao neke ozbiljnije “ispade” u trci koja još praktično nije ni počela. I dan kada je većina pratilaca biciklizma očekivala da bljesne ovaj ili onaj vozač, ma bilo koji, samo da nije iz SKY.

kisa2

Epilog: G. Thomas bio najbrži, SKY u TOP 10 ima 4 vozača (Thomas, Kwiato, Kirienka i Froome), a prvi “ozbiljan” pretendent na GC (Porte) je na 49. mestu sa 35 sekundi zaostatka za Froomom.

kisa1

Sitna kiša koja je sve vreme slinila po obali Rajne je potpuno promenila karakter staze. Saobraćajnom signalizacijom silno prošaran kolovoz je postao svojevrsno “minsko polje” gde je svaki metar bio opasnost od proklizavanja. Pojedina mesta koja su bila široka tek par metara, po ovoj kiši su postala samo par metara uska. Neke sitne krivine su postale kao izbočine u vreme radova na putu. Ali, kakva god da je staza postala, bila je ista za sve i  neke vozače je “prozvala” da voze “po ivici”. Neki su vozili sjajno, neki su se bojali da toj ivici priđu, a neki su je nesrećno prešli i svoj prvi dan na Turu overili padom. Veliki favorit za prvo mesto, Roglič je zato završio na 65. mestu, Gronenvegen i Bargil su se dobro ugruvali, a najgore su prošli Valverde koji je nakon pada i jakog i nezgodnog udara u zaštitnu ogradu, morao da napusti Tur posle samo nekoliko kilometara (slomljena čašica kolena, slomljena kost u levom stopalu, velika posekotina na ruci – po nekim izvorima, za njega je sezona završena) i Jon Izagire, prvi vozač Bahrein-Meride koji je pao u blizini mesta gde je pao i Valverde, udario u ogradu i ima naprsnuće karlice koje zahteva operaciju 😦 Obojici svi želimo brz i uspešan oporavak.

valverde pad

Svi ostali (Quintana, Contador, Martin,…) su između 50-70. mesta sa zaostatkom od 35-42 sekunde za Froomom (na ovo dodajte još 12 sekundi da biste dobili razliku u odnosu na Thomasa). Pred svim je još više od 3500 km, pa ovih 40 sekundi i ne izgleda kao nedostižna  razlika.

Od svih koji su ostali sa velikom razlikom, tek su dvojica koji su morali da naprave bolji rezultat. Fuglsang koji je odličan hronometraš, došao pun samopouzdanja nakon osvajanja Dofinea i bez ikakvog pritiska da napravi neki sjajan rezultat jer nije prvi vozač ekipe i Porte koji je izgleda podlegao pod bremenom ozbiljnog favorita. Bio je par godina u SKY, bio desna ruka Froomu i  zna kako se vozi hronometar, a onda je prešao u BMC, tim višestrukih svetskih prvaka u istoj disciplini. Niko nije očekivao da bude rame uz rame sa Froomom, ali 35 sekundi na 14 km? 47 više od Thomasa? Mnogo je.

gallopin

Oni koji su baš baš razočarali su Bardet (59 sekundi) i Mollema, Uran, Chaves, Meintjes, … svi sa preko 1 minut zaostatka. Atapuma završio sa 2.5 minuta zaostatka.

Gledajući tip vozača u prvih 30, odlično su se pokazali sprinteri i “puncheri”, Kitel, Sagan, Matthews, Kristoff, Gilbert, Colbrelli, Kwiato, Boss, Wellens,… Mnogi analčitičari su nagoveštavali mogućnost da na ovakvoj stazi zablista upravo ovakav tip vozača i nisu pogrešili. Sve pohvale i za debitanta Phinneya kao i za Josa Van Emdena (kome je Domulan nepravedno oduzeo minut slave osvajanjem Gira, Jos je pobedio tu poslednju etapu).

 

QUICK – STEP FLOORS je imao dvojicu u prvih 10, Trentina i Kittela i pokazao da u svakoj kombinaciji ima vozače za prvih 10. Gilbert i Stybar su bili tu negde po rezultatu, tako da je pola tima ušlo u prvih 31.

SKY je izdominirao ovaj početak TDF i tu nema nikakve sumnje. Pre nego nastavimo sa komentarima kako oni “guše trku”, “ne daju nikome da vozi”, i sličnim, recimo iskreno – na današnjoj etapi koja je mnogima “skratila noge”, a nekolicinu koštala pada, Froome i hronometraški deo ekipe su vozili najbrže moguće, bez kalkulacija i hrabro. Kao što su prošli Valverde i Izagire mogao je da prodje i Froome (bar on zna kako izgleda napustiti Tur posle padova na kiši; 2015), ali je svejedno vozio svoj maksimum. Nije bio najbrži, ali je bio daleko ispred svih glavnih konkurenata.

Clip

Sitna letnja kiša je promenila ovaj Tur a da još pravo nije ni počeo. Mnogi timovi su ostali na samom startu bez glavnih pomoćnika a neki i bez glavnih vozača. Verovatno su mnogi planovi pali u vodu i sad ćemo videti ko ima razrađen plan B, ko ovaj dan smatra uračunatim gubitkom a ko će se okrenuti nekim drugim ciljevima.

 

Pozdrav iz fotelje

Oni koji će jurišati

peloton

Svaki Tur je trka-u-trci-u-trci-u-trci. Na put dug 3516 km krenuće 198 vozača iz 22 tima. Tek mali broj njih će imati tu čast da na Jelisejskim poljima ponese neki od dresova posebnih boja. Uloge po timovima su podeljene, skoro u svakom se zna ko je glavni, za kog se radi, vuče, čuva,… Neke skoro da nećemo ni videti, odrađivaće onaj mučni, neophodni a često neprimećeni deo posla i tek tu i tamo će ući u kadar kamere koja prati peloton.

peloton2

Ali će zato neki “drugi” koji su u mnogim prethodnim trkama bili “prvi” imati dovoljno snage, znanja, iskustva i slobode da u nekim etapama napadnu, nekad po svom osećaju, nekad po direktivi, nekad iz suve želje za trkanjem. Sigurno ćemo ih videti u završnicama nekih etapa jer bez obzira na ulogu u ekipi, oni su rođeni da se bore i pobeđuju i mesto im je na vrhu.

valverde

Valverde. Dok je proletos GVA vladao klasicima, Valverde je rasturao na drumskim trkama: Katalonija, Baskija, Ruta del Sol, a onda je udario zlatni pečat na  Valonskoj streli i Lijež-Baston-Liježu. Čovek koji je rezultatima uz GVA obeležio dosadašnji deo sezone na TDF dolazi sa drugim mestom u trci za španski šampionat. Godinama unazad je jedan od vozača sa najvećim brojem km na trkama (15056 km u 2016). Ovo nije prvi put da ide kao pomoćnik Quintani, ali za razliku od većine klasičnih pomoćnika, uspeva da povremeno uzme po koju etapu i da se vrlo dugo drži u vrhu generalnog plasmana (2015 bio 3.). U poslednja 4 nastupa na TDF imao bar po jednom 3. mesto na etapi (ukupno 8). Iskusan napadač, čovek zadatka i neko ko će jurišati u brdima. Verujem da na nekoj od etapa koje završavaju na kraćem usponu piše njegovo ime. EDIT (01.07. oko 21h uveče) – Valverdeov TDF2017 je trajao oko 7 km i završio proklizavanjem u jednoj od krivina i sudarom sa metalnom ogradom. Želim mu brz oporavak.

mollema

Mollema. Još pre nego je stigao u Trek, vozio je uglavnom solo, napadao, išao u begove, jurio na brda ali i sprintao u svakoj prilici gde nije bilo klasičnih sprintera. U Treku je nastavio da vozi sa još više snage i volje i TDF 2016 je dugo izgledao kao zlatni put do podijuma. A onda se desila mala kriza od tridesetak minuta i izostanak bilo kakve ozbiljne podrške od timskih vozača i nada za plasman na podijum je propala. Ljudski je misliti da se nadao da će ove godine dobiti veću podršku i silovitije napasti GC, ali, došao je Kontador koji već više od decenije ne može da bude ništa drugo već samo prvi vozač ekipe, a uz njega je doveden i mladi Pantano da mu bude “prvi oficir”. Ali je na TDF doveden i Mollema. U kojoj meri i kako će pomagati Kontadoru, videćemo za par dana, ali je više nego sigurno da će imati priliku da napada neku od etapa.

fuglsang

Fuglsang.  Godinama unazad, Dofine je jedna od glavnih trka za proveru forme svih koji idu na TDF da naprave neki rezultat. Ako je po tome, Jakob Fuglsang je čovek broj jedan. Još jedan od odličnih hronometraša koji su svoju vožnju po brdima podigli na daleko viši nivo i sad predstavljaju pretnju na skoro svakoj etapi. Sigurno ćemo ga često gledati ispred pelotona kako provocira radnike drugih timova da prespoje, da razvuku grupu i otvori prostor Aruu da napadne na 15-20 km od cilja. A ako grupa ne krene za njim, još bolje, prebaci se u hrono-uzbrdo mod i uzima etapu (pogledajte kraj poslednje etape Dofinea).

rolland

 

Rolland. Cannondale ide sa Uranom kao vođom ekipe i imaće podršku 4-5 solidnih brdaša. Rolland je solidan brdaš takođe, ali ne verujem da će premotati ceo TDF u vozu ispred Urana. Pierre je dosadni, uporni begunac koji zna da sa sobom povuče još nekoliko vozača iz drugih ekipa i da onda sedne na kraj grupe i ne menja. Naravno da niko ne voli takav stil vožnje, ali je Rolland strpljiv da sačeka da ga prozovu 7-8 puta i kad begunci počnu da se šire po drumu u stilu “e pa neću ni ja da radim”, napadne, napravi 20-30 m razlike i ode.

pino

Pinot. Ako bih trebao da biram ko će francuzima ove godine doneti bar jednu pobedu na TDF, birao bih između Pinoa i Rolana. Biciklizam voli pobednike, ostala mesta brzo padnu u zaborav, ali Pino je ove sezone imao 18 plasmana u Top 5 (samo 2 pobede). Način na koji je vozio poslednju nedelju Đira, pobeda na 20. etapi i realnost da nemaju ekipu kojom bi napadali gerealni plasman, daje mu odrešene rule i samopouzdanje da vozi “na osećaj” i napadne kad se oseti dovoljno jakim. A TDF je dovoljno dug i raznolik da će bar jedna takva etapa doći.

Od ostalih vozača iz pelotona, kao jake napadače etapa gledaćemo: Cummingsa (DDD) Navarra (COF), Chavanela i Tomu Voecklera (DEN, veruijem da će probati da se od TDF i biciklizma oprosti kao Jens, tačkastom majcom na bar nekoliko etapa), Betancura (i bar još 2-3 vozača movistara, to im je taktika poslednjih nekoliko godina), Durbridgea (ORS), već sam u tekstu o zelenoj majci pomenuo GVA, Boss-a i Gilberta; Branbillu (QST), Wellensa i De Genta (LTS), Naessena (AG2R), Rogliča (TLJ), Ullisia (UAD),…

peloton3

Čekaju nas tri vrele nedelje jula 2017 a sve će početi sutra, kratkim, smirujućim hronometrom obalama Rajne. Ja sam već zauzeo mesto napunio mobilni, oslobodio sto ispred kompa, proverio laptop, spremio papire, kafu, olovke, hladno piće i ventilator.

Može da počne.

Pozdrav iz fotelje 🙂

 

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: