Dočekasmo brda.
Da se razumemo, živim u ravnici, volim ravnicu, najveći delovi prolećnih klasika se voze po ravnici (OK znam, ima i brda), ali ovaj početak TDF2017… Od 7 etapa, jedan ITT, jedna sa završnicom na brdu i 1000 km u 5 ravnih etapa. 25 sati gledanja 1-5 vozača u begu i pelotona u kojem se ne dešava ništa. I 15 sekundi adrenalina na kraju svake etape. Kao kad bih svaki dan slušao 5 albuma neke grupe zbog dobrog rifa na kraju poslednje pesme poslednjeg albuma. Uzbuđenja je doneo ITT zbog kiše koja nije zasluga UCI i onog incidenta na 4. etapi (gde je UCI odigrao ključnu ulogu). OK, priznajem, bilo je malo žmaraca i u poslednjoj, 7. etapi i onih 6mm (ili 0.0003 sec) prednosti Kitela nad Edijem Bossom. Malo.
Ko se pokazao?
Kittel. 3 pobede u 5 sprinterskih etapa, verujem da ni sam nije to očekivao. Kad se ovome dodaju i 4 Gavirijine pobede na Giru, QST posta vrlo respektabilna sprinterska ekipa. Ničim izazvano, dobili su još jedan kvalitet – samog Kittela. Jer ne samo da je jedan od najbržih (možda i najbrži) sprinter u pelotonu, već je igrom slučaja morao da pokaže i dokaže da zna da se snađe u završnicama bez lead-outa. Bez ramena i laktova, nalazio je prav put do cilja i startovao turbo pogon u idealnom trenutku. U jednoj etapi, Demare je imao u jednom trenutku i veću brzinu, ali je trenutak bio pogrešan, skoro 200m pogrešan.
Aru. Verovatno on najbolje zna koliko je bilo teško izostati sa Gira, koliko je nakon toga ostalo sumnji u formu, samopouzdanja, adrenalina… Ali izgleda da su pobeda na šampionatu Italije i nacionalni dres koji od tog dana nosi, upravo ta mrva snage koja mu je možda falila, hrabro je napao, uzeo 5. etapu i tačkastu majcu i vratio svoje ime na visoko mesto favorita. Ok, u ovakvom sastavu Astane verovatno ne favorit za pobedu, ali za podijum, zašto ne?
Tim SKY. Vozili ITT velemajstorski i nisu dozvolili da im klizave ulice Dizeldorfa skrate noge. Uzeli Žutu majcu od prve etape, i kao što reče g. Čubrić danas u prenosu, možda će se truditi da je zadrže do Pariza, baš zbog istorije, što niko do sad nije uspeo, da vodi od prvog do poslednjeg dana. Thomas je nosio žuto prve 4 etape, a onda je Froom na onom jedinom iole ozbiljnom brdu do sad, pokazao da je uz još samo par vozača, ipak liga ispred mnogih favorita na papiru. Ili papirnih favorita, nek pokažu naredne etape. Da se nije nadmudrivao sa Porteom i Martinom neću-ja-sam-da-vučem, već bi imao preko 90 sec razlike ispred Quintane i Contadora.
Phinney. Debitovao na TDF u 27. godini kao i njegov otac. Odmah otišao u dug, celodnevni beg, pokupio poene na brdskim ciljevima i na kraju poneo tačkastu majicu. Za jednog debitanta, više nego super, sad može da lagano pedalira do Pariza ako želi.
Eduald Boasson Hagen. Onog momenta kad su ostali bez Cav-a, uleteo na poziciju vođe tima i krenuo napred. Možda u tome malo preteruje jer juče se lomio na teškom brdu, a danas uleteo u foto-finiš sa Kittelom. Da se juče vozikao sa ostatkom grupe do kraja etape, možda bi danas sačuvao snagu za tih 6 mm koliko mu je falilo za pobedu.
Pro-cont timovi. Po očekivanju, svaki dan su u begu, što je na ovom terenu i po ovoj vrućini, “prilika za povraćanje na kraju ektape i celu noć posle toga” što reče jedan iz Wanty Group Goberr-a. Jedino Cofidis ne šalje nikoga u beg, ali zato na sve načine pokušavaju da Bouhannija isporuče na pravu poziciju na 150 m od cilja. Nisu dobili ni jednu etapu (do sad), ali se na kraju svake jasno vidi njihov crveni voz sa crnom Bouhanijevom kacigom na kraju.
A ko nije?
UCI. Npr. u fudbalu, najbolji sudija je onaj koji ne kvari igru pogrešnim odlukama, sudi pravično i niko ga na ne primećuje. Predlog: poslati sudije UCI na neki od seminara FIFA ili UEFA.
Greipel. Nešto ne štima u zige-zage-zige-zage liniji. Do par km pre cilja su još i nekako pri vrhu, ali kad se sprint lomi i krene pozicioniranje, nema ih. I ono što je najgore, čak i kad ima otvoren put, nešto fali. Neka iskra. Prošle godine je prvu i jedinu pobedu ostvario na Jelisejskim poljima, iskreno se nadam da će i ove godine bar jednom pobediti, ali , ako bude čekao taj poslednji dan…
Greg VA. Jedno 4. mesto u etapa gde “puncheri” mogu da se bore sa klasičnim sprinterima, malo je. Pobeda na trci oko Luksemburga očigledno nije bila pravi pokazatelj GVA forme i on definitivno nije sila koja je harala klasicima ovog proleća.
Fuglsang i Mollema, očekivana super-oružja za Arua i Contadora su trenutno na nivou manevarske municije. Nakon razočaravajućeg ITT za obojicu, uglavnom ih nismo videli u ravnici, ali zato na onom brdu – Fuglsang pustio Arua da napada sam a Mollema prešao u izlet mod još pre polovine brda.
Pinot. Da meni najveća trka na svetu prolazi pored bašte i da moje komšije i rođaci stoje uz put sa mojim imenom ispisanim na transparentima, narasla bi mi krila, izujedao bih asfalt i nema šanse da bar tih par km ne prođem daleko ispred pelotona. Ali, precenjena snaga (“mogu ja i Giro i TDF”) je uzela svoj danak i već sad je očigledno da Pinot neće biti ni blizu GC. Da li će ukrasti neku etapu, teško je reći, ali po ovome što pokazuje do sad, malo je verovatno.
Koga čekamo?
Bardet, Contador, Quintana, Majka. Svaki od njih otvoreno ili prikriveno puca na GC. Majki i Bardetu bi verovatno i tačkasta bila sasvim OK, ali i za tu majicu se treba potruditi (vidi Arua, ode!?). Taktika “čekaćemo poslednju nedelju da se SKY umori pa ćemo napasti” se već nekoliko sezona pokazuje neuspešnom, svi (samo) govore kako nešto mora da se menja a da li će sa reči preći na dela, videćemo možda već za ovaj vikend. Ako na sledećem brdu Froome batali ko je krenuo za njim a ko ne, ove razlike će otići preko 2 minuta.
A koga ćemo dobiti?
Sve one iz predposlednjeg pasusa mog teksta o “lovcima na etape” (klikni OVDE). Pošto je dosta njih iz glavnog dela teksta pokazalo prilično mlaku formu u dosadašnjem delu TDF, nadam se da će bar oni iz “donjeg doma” stupiti na scenu i doneti uzbuđenje opakih begova, kasnih izletanja, sprintova uzbrdo. Do sad ni slučajno nismo videli Rollanda, Wellensa, Naesena, Betancura, Cummingsa smo se nagledali kako se udobno vozi na samom kraju pelotona, trio QST PhilGila, Brambillu i Stybara, Chavanela, De Marchia,…
Ko zna, možda nam specijalci iz senke vrate TDF.
Pozdrav iz fotelje.
p.s. Ovo je jedini pasus u celom ovom tekstu u kojem ću pomenuti Sagana. Tačka.
CiklOOnako 
Leave a comment